Nedelja, Avgust 04, 2013
MANTIL
август 28, 2012 у 10:11по поднеMesec dana
od smrti
moje mame
vreo junski dan
asfalt se topi
preživela
sunčanicu
ležim u krevet
gledam u zid
onako prazno
koliko dugo
neznam
odjednom
u mojoj sobi
miris bolnice
dali sam
luda
sanjam
vraćam se prošlosti
hoću da budem sama
sa svojim zidovima
nepali
soba 11
i zadah su tu
uznemirena sam
šta je sad
setim se
to je moja majka
pitam vazduh
to nešto
nju
mama
šta je sada
orman se otvara
škriš
škrip
ježim se
pa to je stvarno
moja mati
nesmem da ustanem
čini mi se
u celoj sobi je
mati
nevidim je
osećam je
uz pojačanu škripu
vrata ormana
se otvaraju
ugledam
mamin mantil
u njemu
sam je odvela
ostavila u bolnici
iz koje nije izašla
neumem
opisati tren
zvoni telefon
moram se javiti
zadah i mama
zamnom
tekić zove
umrla je
mamina tetka
dolazim kod tebe
za pola sata
sebi ili mami kažem
poslat ću ti
ja sutra radim
uzimam
mantil
čini mi se
ona ostaje u sobi
ili je samnom
neznam
jurim
nosi me nešto
da što pre
predam dar
vratih se kući
sve je normalno
nema mame
moji su došli
nakon pola sata
pričati
ne pričati
ko će mi verovati
eto tada ćutah
sada napisah
verovali
ne verovali
tako bi
