Nedelja, Avgust 04, 2013

НИСАМ СЛАГАЛА

  ©Мацемацка

Сунчан дан
Врелина
Нас 15 
Дерана
Отишли  
На реку
Да се  расхладимо
Граја 
Врисак
Срећа
Коју деца  осећају
Кад су сама
Тамо смо
Где су  рекли стари
Много ниже од  јаза
Хе хе
Али
Показати себе
Јаки смо
Можемо
Идемо на јаз
Хајдемо
Слапови  
Изнад нас
Дивота
Нико не мисли
на родитеље
Који рекоше
НЕ
Скачем 
Срећна 
Радосна 
Пуна себе
Док ми 
Вода милује лице
Изгубим   тренутак
Оклизнем се о бетон
Упадам у воду
Пијем воду
Излазим из ње
Бацакам се
Чујем
Грају
Радост
А
Ја тонем
Немогу да дишем
Свесна  сам
Кажем себи
Ја морам изаћи
Из ове дубине
Морам
Хоћу
На површину
Опуштам се
Губим снагу
Знам
Морам горе
Како
Задња мисао 
покајање
Би
Опростите родитељи
Непослушах
Створисте ме
У срцу су ми
Љубав
Истина
Волим  вас
Никад
Лагати нећу
Несећам  се ничег
Тек
Спасило  ме неко чудо
Нека сила
На површини воде сам
Леђима према дну
Гледам право у зраке сунца
Мозак празан
Плутам
Силина воде ме носи
Лагано сасвим лагано
Доплутам до оближњег
пешчаног острва
Ту
Где ме вода донела
И сунце оставило
Останем
незнам  колико
Нечујем ништа
Само тишина
Изгубила сам време
Незнам колико је прошло
Долази мој друг
„Ехеј Мачак
изгорећеш у хладовини
Идемо кући“
Аха
Покупи се булумента
Идемо
Смеју се на мој рачун
Ова још спава
Буди се мачкетино
Аха 
Саћу
Догађај сам успавала
У мени да  нико незна
Сада 
Причам Вама
Знајте 
Никада више
Никог
Нисам слагала
 

Autor slike +©Macemacka










Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me