teakap

PISMO

Neznam ko je autor

(O Putu i tragaocima)

Da li po svom Putu beskonačnih mogućnosti čovek ipak putuje sam? Neki imaju tu sreću (ili teret) da ih na Put uputi Duhovni Učitelj, a nekima se Put sam otvara, naslućujući sam sebe, pa se čovek pretvori u tragaoca koji se oslanja samo na svoju zvezdu vodilju, svoju težnju koga ga goni napred i napred, bez obzira na padove i krvarenja otvorenih rana.

Ponekad se Put ukrsti sa Putem drugog tragaoca, jer svi putujemo ka istom cilju, samo nam se načini putovanja razlikuju.

Put nije prav, ravan. On je strmovit i strmoglav, staze i bogazi su svuda, pa se tragaocu lako dogodi da zaluta.

Ponekad se Put spusti u niziju, a tu se nalazi visija nekog drugog tragaoca, pa se oni sretnu na istoj visini, iako putuju po različitim ravnima. Takvima je nemoguće da dalje nastave zajedno. Uvereni kako su na ispravnom Putu, a kako onaj drugi greši, vrlo brzo se razdvoje.

Ponekad se tragaoci sretnu na istoj visini, a dolaze sa različitih strana. Kakva je to radost! Usamljeni u svom traganju, razočarani u dodirivanju drugih tragaoca, prepoznavanje saputnika donosi osećaj bezmernog olakšanja. Konačno nečije rame za oslonac, konačno nečija ruka da se lakše preskoči urvina. Rečima ispredaju konopce kojima će se potpomagati u penjanju strmim liticama, zaključcima zabijaju klinove u stenovite predele tudje stvarnosti, da bi se ushićeni uhvatili za sledeću izbočinu, da bi drugima označili put kojim su prošli.

Put je zapisan u svakom čoveku ponaosob, ali nije u svakome njegov zov jak, te ne kreće svako njime. Neki samo maštaju o Putu, neki ga naslućuju kroz potrebu za oslobadjanjem a ne znaju od čega, neki samo pričaju o njemu, a veoma malo je onih koji njime krenu i još manje onih koji na njemu istraju.

Put je zapisan u svakom čoveku ponaosob, ali pitam se da li po svom Putu beskonačnih mogućnosti čovek ipak putuje sam?

Tvoja (u putovanju)