ŽALOSNE LI ISTINE

аутор Tea Kap Mače ,

Objavljena u časopisu "Šipak"

 

Činom  rodjenja  počinju

Da brinu o nama

Uče nas

O  onome

Što nam   ne treba

 Što nije bit života

Odvlače pažnju

Od stvarnosti

Preko medija

Bombarduju

 informacijama

Nevidljivi  vladari

Zadovoljno

Trljaju ruke

Pune novčanike

Menjaju klimu

Zaprašuju nas

Ko krompirovu zlaticu

A mi goji

Poslušno

Za klanje

Nudimo svoj  vrat

 

 

Rekli su nam

Umesto

Pelene -pampers

Kozjeg mleka  -implamil

Mi prihvatili

Ta mediji

Nazovi nauka

Rekli

 

Kada obolimo

Vraćaju nas

Kozjem mleku

I surutku koju

Upakovanu

Skupu

Sada ona

Puni novčanike neke

A nama

Kako do smrti

Bude

Eto svojski se trude

Da svoju nejač nauče

Kako da živi  i nestane

A nestaće

Kako tako

Milom ili silom

Svesno il nesvesno.

 

 

Autor teakap ( PESME ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

MORALA SAM


©Tea Kap Mace јун 2, 2012 у 9:50по подне ·.
U toj godini
Pomešah
Prošlost
Budućnost
U sadašnjosti
Samo
Strepnja 
Bol 
Nada

Dva meseca
U snu 
Na javi
Ispred mojih očiju
Ogroman krst
A zatim bezbroj malih
Nisam ih brojala
Jer sam se strašno bojala
Nisam  želela  da uplašim
Majku 
Oca
Brata
Sestru

Sa drugaricom
Odlazim u crkvu
Popa da pitam 
hoću sem krsta
Još nešto da vidim
Reče da moram
Prvo da se krstim
Tako mi drugarica 
Kuma posta
Krstovi stadoše
Muke nastadoše

Otac zove
Hitno kući
Majci nije dobro
Zovi brata 
Sestru

Zovem ih

Ruke 
Noge 
Tresu se
Iz mene 
Provala oblaka
Suza suzu stiže
40 km za 10 minuta
Hitna je kući
Odlazimo u bolnicu
Nada za spas
Šta li je
Stomak je nesnosno boli
Dadoše buskopan
Vratiše kući


Gledamo se u oči
Zla slutnja u nama
Boli je
Ponovo zovemo hitnu
Neće doći
Bili su pre 5 sata
Trljam joj tabane
Da olakšam bol
Otac zove hitnu
Prvi put ga čujem da viče
Pobiću vas sve redom
Dolazi hitna
Idemo ponovo u bolnicu
Dadoše lekove
Nema mesta
Dodjite sutra
Sutra je 8 mart
Niko
Nikog 
Za ništa negleda
Jurim kao luda od
Lekara do lekara
Hoće li neko
Majku da mi pogleda
Loše joj je
U očima okean suza
Samo što se ne izlije
Naidjoh na jednog
Primi je da je pogleda
Dodjoše neki  hitni rezultati
Primiću baku
nesme na ruke da mi umre
Samo da otpustim jednu


Joj 
Hladni nož
Probi moje grudi
Tu je bila 
Na ispitivanju
Ne žure se oni
Prebacuju je na drugo odelenje

Operisaće je
Šta da kažem
Operacija uspešna
Pacijent u komi nemiran
Izvuče dren
Neka izdreniraće ovaj sa strane
Dobija temperaturu
Pored njenog kreveta sam
Jurim sestre po hodnicima
Tražim alhohol 
gaze
lekove
Čujem jednu de kaže
Ženica iz 11 ima sepsu
Znala sam moja majka
Noć 12 sati
Izbaciše me
Oni će dežurati


Kući  otac plače
prikuplja nas
kaže 
Deco neželim to
spremite se na najgore
kod Račka neide
nasta tajac
Tišina
svako sa sobom sa njom
I neznam kim


San 
Java
Moju majku ponovo operišu
Doktori 
Sestre
Trče po aparate
Guraju lekove u kolicima
Odjednom put neba leti orao
Nosi moju majku
Vrištim
Pusti je de ćeš sa njom
Pogleda me orao
Spusti majku
Pogledasmo se ja
I mati u oči
Trgoh se


Neću pričati ocu
Zovem tetku
Idemo svi

Operacija duga
Odjednom jurnjava hodnicima
Moj san postaje java
Drhtim I čekam doktoricu
Da kaže čeka se dan smrti
Nikada je ranije nisam videla
Samo u snu
Vidim je izlazi
Iza zelena vrata
Rušim se


Kući smo
Puna kuća
Rodbina na okupu
Zovu hitnu na 4 sata
Za mene
Jako mi je loše
Nakon dva dana zovu iz bolnice
Preminula
Ja govorim nije
Donose odluku da obaveste dalju rodbinu
Pa odlaze u bolnicu
Nije umrla
greška
Umrla je druga
sa istim imenom I prezimenom

Svi
polegali po podu 

šta je teže
smrt ili život
tišina
ustaje tekić
kaže 
uh
sanjala sam nanu
kaže neće Račko za 7 dana

Ja se kidam 
povraćam
Ogromni krst i krstovi manji
opet pred mojim očima
Teško je u košmaru biti
Čekati a šta čekati
Duša boli do očaja


Dolazi snaja iz Pančeva
Vodiće me u crkvu
Za spasenje
7 dana
Odlazimo u crkvu palimo sveće
Za žive I mrtve
Pristajem na sve
A mislim
I teta reče za 7 dana

Tako bi
Toga dana
Časovnici stadoše
 u 17 I 30

Ni kriva ni dužna
Ta draga mila mučena  duša
U oblake se vinu
Telo upokojismo sutradan

U toj godini
Posle maminog nestanka
Još 13 njih ispratismo

Morala sam vam  ovo reći
Zarad sebe nje 
a možda i vas.
 

Autor teakap ( ETE TAKA ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

ŽIVOTU SE OSMEHUJEM

Аутор +©Mace Macka
понедељак, август 13, 2012 у 3:14по подне ·.

Pisaću o  nečemu što se retko kome dogadja,ljudi se boje da o tome pričaju a kamoli pišu,o trenucima doživljenog i preživljenog kada se i sam  pitaš :šta-,kako- zašto ??? bezbroj nepoznanica.

Jednostavno došao je trenutak ja moram, ja hoću,pisaću…

Ako uvod bude malo veći oprostite,to je samo da bi ste me možda razumeli.

Imala sam tešku  operaciju,kritičnu po moj život,o tome vam neću pisati.Prilikom ozdravljenja zaradila sam upalu uha.Trebalo je to lečiti.Lekari su mi prepisali penicillin.Trebalo je sutradan krenuti sa terapijom.Noć u oči dogadjaja(san ili prividjenje)videla sam sebe  na stolu gde me rodbina oplakuje .Dolaze prijatelji donose cveće i sveće.Dolazi prijateljica koja je radiala  u banci.Ja se podižem iz sanduka,na njeno zaprepašćenje , kažem joj zašto mi je donela sveće i cveće trebalo je da mi donese čekove.Tu se moj nazovimo ga san završava.Sutradan je vidim u autobusu,slatko se ismejemo mom snu jer eto ja sam opterećena čekovima.

Pauza na poslu mi je od 9 do pola deset,odlazim u dom zdravlja da primim  terapiju.

Samo što je sestrica počela da ubrizgava lek, osetim olujni vetar u organizmu i opštu malaksalost.Prijavim sestrici ,počinjem da tonem.Kao u magli osećam da mi stavlja ruku ispod glave,postavlja na krevet , bukvalno vrišti DOKTORE.Odmah je došao,neverovatno brzo,čujem gde me pita,Mače šta je?Pokušavam da kažem- neznam,vilice ukočene…Shvatam na ten ..ŠOK.zazivam svog dvogodišnjeg sina,u očima sestre vidim paniku,tugu,haos.Nisam više medju njima.U nekom sam nepoznatom prostoru,vrtim se u krug,odjednom sam u neobičnom tunelu.Idem prema nekoj visini.U tunelu se odvajaju drugi tuneli na različitim visinama,sa obe strane.Neznam kako i zašto, osećam da tražim majku(ona je pokojna).Ne osećam svoje telo , lebdim a idem sve višlje i višlje.Osećam da silno volim svoje dete,htela bih nazad.Bunim se u tom prostoru,zašto ja?gde idem?Pa imam dete kome još trebam, ono ima samo dve godine.Ja njemu još trebam.Moj zadatak nije završen,hoću sinu.Samo sam tu misao imala, moram nazad a putovala sam naviše.Stigoh umorila sam se.A gde samstigla?Znam to mi je odredište.Ali gde sam.Osvrnem se prekrasna dolina,lepota nad lepotama.Spektar boja-svetlost-tišina-.Ne to nemogu opisati,ne da neću ,neznam  neumem jednostavno nemože se ni naslikati ni opisati, tišina se nemože odsvirati.Nastaje trenutak praznine.
Osećam svetlost se odmara,nesmem  ni miso da pokrenem,samo pogled u  pravo u svetlost.Vidim kako se iz svetlosti odvaja deo svetlosti,neverovatno podiže s,e ide prema meni ,lagano   (kao da se pita a što me ti uznemiravaš).Neznam kako ali dobijem pitanje ŠTA ĆEŠ SADA TI OVDE?’’Kako odgovaam- neznam- ali dajem odgovor NEZNAM ŠTA ĆU SADA OVDE  A DOLE IMAM MALOLETNOG SINA I MNOGO MU TREBAM. Neznam objasniti svoje stanje šta je bilo ,ništa mi nije jasno..samo čujem komandu NAZAD.Vraćam se nazad svetlost iza mene ,prati me.Brzo ,lagano,nežno,milostivo  svetlost me spusti do plafona prostorije.Stanem pogledam sobu,vidim sebe na stolu,pogledamo se JA i JA..pogledam doktora ,sestre ,lekari..puna soba.Ponovo gledam sebe ,na trenutak se dvoumim dali da udjem u sebe.?.Odlučujem ipak ulazim u svoje telo.Imam osećaj da su  se svi popeli na mene,neka ogromna težina,smetaju mi oni a smeta mi i moje telo.Nekako mrmljam da sidju ,da se skinu sa mene .Čujem sestricu gde kaže doktore,evo vraća se..Počeli su mnogo da me pitaju,odgovarala sam na bezbroj glupa pitanja.Bar sam tada tako mislila.Osećam mir i spokojstvo u sebi.Osmehujem se.Vidim ih sve,neki brišu znoj sa čela, drugi se osmehuju.Osetila sam zadovoljstvo i radost u njihovim srcima.

Osmehujem se i ja njima,.osmehujem se, jer ih vidim,medju njima sam.Videću ponovo svoga sina. Ogroman osmeh se razlio na mom licu.Neko zadovoljstvo je prohujalo mojim telom.Od tada se uvek svakom osmehujem. 

Autor teakap ( ETE TAKA ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

SRCE

Ja sam
Više
Od onog
Što vidiš
Prah
Opšte
Svetlosti

Biće
Čista
Ljubav
Čista
Svetlost
Manifestacija
Jedne od
Milijarde
Te svetlosti
Nalazim se
Sa vama
U krugu
De smo
Svi
Rravnopravi..

 

Autor teakap ( PESME ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)