teakap

Autor. Macemacka

Moja

Košulja

Pantalone

Prsti

Ruke

Noge

Ja nisam

Košulja

Pantalone

Prsti

Ruke

Noge

Ali moja

Košulja

Pantalone

Prsti

Ruke

Noge

Ko sam Ja

Ja sam onaj

Koji kaže

Ovo je moje

Kažu mi

U tišini 

Mogu da spoznam

Ko sam

A šta je tišina

Možda

Praznina ili razmah

Kako bih pisala

Bez razmaha

Ima logike

Praznina

Van i unutar

I lonac ima

Dve praznine

Spolja i unutra

Ja u njemu

Skuvam ručak

Opalim po njemu

A on svira

Prostor

Oko nas i u nas

Dali će on

Da zasvira

Pa da opalimo

Pesmom

Eh

Kad bi to mogli ?

Autor:

Macemacka

Evo mučim se celo popodne, bukvalno ne znam kako da počnem a kamo li kako da završim,t o što želim da vam iznesem. U pesmu ne može da stane. Životno jeste. Ljudi mnogo puta čuju neke priče a ne veruju dok se na žalost njima ne desi. Kada se desi može biti jako bolno. Mnogi vele, Božja kazna. Ja ne znam što je, slučajnost, sudba ili baš kazna.

U selu do pre 6 meseca živela je gluvonema žena. Čuvali su je prvo Josif joj otac i mati, ne zapamtih ime. Umrli su. Uzima je na čuvanje druga porodica familija. Biva maltretirana, neadekvatno čuvana. Preuzima je druga porodica u kojoj je za života stare Jagode Trajla (tako se zvala gluvonema žena)ž ivela ko kraljica. No kako je išao život, i iz te kuće pomrli su redom jedan za drugim, njih četvoro.

Red je red.

Ispratila njih sve Trajla. U tom delu života nije, bar tako kažu, maltretirana ali nije ni uživala. Ustvari, možda čak i tretirana kao drugi stalež. No volela je sve te ukućane. Nije imao ko da je dočuva, ostao je maloletni naslednik i njegova mati.Daju je preko centra za socijalni rad čoveku u selo na čuvanje.

Tamo prvo nije htela ići, napustiti dom u kome joj je bilo lepo, smatrala ga je svojim. Naslednik nije želeo ili nije imao tako pokvarenu dušu da je istera iako nije imala nikakvo pravo, niti naslednik obaveze da je čuva, odnosno obezbedjuje smeštaj i ogrev, hranu već nije mogao. Ostala je da živi u toj kući u kojoj je živela dosta dugo, odnosno dok je bilo ogreva i braništa.Neko je tom maloletnom detetu pokrao sva drva koja su bila, kažu brat bratu, puna plevnja cepanih skladištenih drva koje mu je otac pred smrt teško oboleo nacepao..da se 14 godišnjak ne bi mučio. Nestalo drva, uslova života, seoska idila i boravište nemogući. U medjuvremenu i zgrada sa dve prostorije se oruši. Poučen kradjama, a ona gluvonema, već slabo vidi ne pušta je u vlastitu kuću. Odlazi Trajla kod staratelja. Naravno, on za to starateljstvo dobija 80 ari zemlje, opravlja tudju negu i čuva je. Prethodni su je čuvali iz milosrdja .

Kuća je prodana bud zašto, dete je nevolja na to naterala. Oko kupoprodaje pomogo mu staralac Trajle.

E ne leži vraže, ni Trajla nije večna ispustila dušu.Staraoci da se ne bi otrošili, odlaze u kuću gde je ona ranije živela, na prevaru iz kuće uzimaju jorgane,j astuke, tkanice,i z tog domaćinstva sele što im se svidja i što im treba. Naravno bez pitanja. Kada je otišao tamo po stvari zaprepašćenje. Nema veze daj ovo što je ostalo.Nije mi jasno što ste je pustili? Kažu bila svadja, da se što se mogne,više odneseiz te kuće.Što li ih pusti.Da se nisu nagodili ?

Nažalost to što se posle desilo mislim da niko nikom ne bi poželeo. Plašimo se, trebamo se bojati.

Preispitivati sebe češće, da li grešimo, da nismo gramzivi, ne otimajmo.

U selu tajac nisu se Trajli ni kosti odmorile, pada sin staraocu sa krova kuće. Ostaje živ. Da li je to bila opomena. Nisu razumeli izgleda Božji sud i opomenu, neću reći kaznu. Ne znam ni šta su trebali raditi.

Možda, izviniti se dečaku i Trajli, otkud znam što su zgrešili. Jesu li il nisu.

Nakon ovog dogadjaja, opet kažem nažalost ,strada im unuk u saobraćajnoj nesreći. Dete ni krivo ni dužno. No ajd ja da ne sudim.

Tako priča selo. A ja se pitam, kažu sudbina, Božji dar. Da li mi sami postupcima prekrajamo taj Božji dar? Možda navlačimo negativnu energiju. Njima je sigurno teško. Ma svima je u ovom kazivanju teško.

Suviše slučajnosti, mnoga nerazumevanja. Naš narod kaže, ne huli na Boga i ne diraj bogalja, ne otmi od siročegta ,ne diži ruku na roditelje.Toga se treba čuvati -tada

stiže kazna.

autor. Mae macka

Stvorismo obrazac

Po kojem je

Čovek čoveku vuk

Odvojeni od drugih života

Vodjeni

Uskogrudim

Sebičnim  interesima

Rad sopstvene koristi

Stvorismo jaz

Izmedju srca i uma

Tako smo učeni

Od malih nogu

Na razmišljanje

Logiku i razum

Emocije

Nepoželne

Potiskujemo  srce

Um   caruje

Ne pitamo  se

Tim istim umom

Zašto se u fetusu

Razvija prvo srce

Um

On kasnije

Zašto

Ne gledamo

Očima srca

I živimo

U središtu

Svog bića

Mnogi to znaju

Onako iz osećaja

Učio ih niko nije

Škole za kompjutere

Razna trica i kučina 

Postoje

Što nas ne nauče

Da je srce

Središte našeg bića

Um  proces straha

Kako

Povezati  i razvezati

Srce i um

To  neće  da nas uče

Autor.Macemacka

Dok svetlo njiše misli

Maštom dodirujem

Svaku travku

Slušam

Kako nesretni pevaju

Biće bolje

Očekujem ćuteći

Da mi se

Neizrečeno ispuni

Da svi budu zdravi

Čovečanstvo  ne pati

I mirne reke  teku

Nek se duše stope u jednu

Ne urušivši  oko nade

Uzdignimo se

Iznad sebe

S pesmom

Stapajući se

U druge

Tada

Niko i nikad

Nemože zapevati

Kao mi

Što srce želi

I duša ište

To je naše

Boravište..

Аутор.Мачемачка

Није нека тајна

Да знам

Ко си ти

Како

Размишљаш

Шта радиш

Паметна сам ти ја

Зато

Незнам

Ко сам

Шта радим

Како осећам

Знам ли своје

Врлине

Мане

Имам ли

Слику

О себи

Бежим

Из

Себе

Говорим си

Познајем  се добро

Објективна сам

Разумна

Знам

Да искривим себе

Лажем се помало

Схватам

Да

Што се више

Упознајем

Мање

Се познајем

Лакше  ми  је

Да знам

Тебе

Но себе

Ипак

Нешто ме тера

Да тражим

Себе

А не тебе

А ти ?

Autor. Mačemačka

Mогу ли

У дугама света

Одржати

Племенити говор

Што ми у грлу

Скамењен оста

ЧОВЕЧЕ

Стани

Неиди  међу облаке

Што сакрише сунце

Нестварај

Ратове

Гладне државе

Сузу у оку

Неухрањена

Болесна

Тела

Не уживај

У страху и беди

ПРОГЛЕДАЈ

Погледај

Шире

Вишље

Видећеш

Небо изнад себе

Сунце

Како ти  обасјава пут

Бистру реку

Воће у цвету

Птице у лету

Срце

Ћеш напунити

Љубављу

Срећом

И тад ћеш

Човека

Видети

У  човеку.

Autor Macemacka

Priča mi  prijateljica

Po božjoj volji

Ostah trudna

U 35 godini života

Mojoj sreći

Nigde kraja

Biću i ja

Mama

I dodje vreme

Ja pri kraju

Petak

Sve uredu

Subota

Dobijem temperaturu

Dva prsta otvorena

Doktor me šalje

U porodjajnu salu

U 17 kontrakcije

21 puca vodenjak

Doktori u sobi

Prate utakmicu

Žene se poradjaju

Ja vičem

Dodjite

Pogledajte

Dodju

Pogledaju

I dalje dva prsta

Odu

A ja

Živim

Izmedju

Kraja i početka

To traje

Osećam

Beba se umirila

Oko 3  počinje borba

Ja sam zdrastveni radnik

Porodjaj neide kako treba

Hoću dežurnog

Dilatiraju me

Pokulja smrdljiva voda

Kakva je bila pe

Opalescentna

Hitno

Carski rez

Teško me uvode u anesteziju

No

Kakva je to bol u meni

Pokušavam

Da mrdam prstima

Oči da otvorim

Ništa

Čujem glasove

Izražena linija alba

Osećam

Bol

Čujem

Vidim

Žensko sam rodila

Al nediše

Ništa

Reanimiraćemo

Odnose dete

Prema česmu

I ja čujem

Kmeeee

Shvatim

Ona će živeti

Bude me

Anestiziolog   pita

Kako se zovete

Istog trena odgovaram

On u neverici

Dosad mi se

Ovo nije desilo

Zaspim

Snom  oporavka

Od tada je

Prošlo 30 godina

Neznam

Kako sam

Pod  anestezijom

Videla

Čula

Osetila

Eto  moje istinite priče

Po odobrenju

Priču ovu

Stavih na papir

autor Macemacka

Nemogu

Da jednu

Ovozemaljsku muku

Jednog čoveka

Što je podeli samnom

Ne podelim s vama

Dogodilo se to

Pre podosta godina

Odemo u prestonicu

Ja i moja žena

Da se tamo porodi

Što je sigurno

Sigurno je

Došao je taj dan

Mlada u bolnici

Ja u prazan stan

Kod rodjaka

Sav u isčekivanju

Izadjem na terasi

Kad u parku

Vidim svoga oca

Sjurim se tamo

Njega nema

Pitam se jesam li video

Ma jesam otac mi je

A nema ga

Ma pustim ja to

Svanuo je sutrašnji dan

Pravac  bolnica

Mlada se porodila

Dobili ćerku na dar

Doktor potvrdjuje

Sve je uredu

Sreći nigde kraja

Sutradan odem opet

Da vidim svoje dame

Sestrica me dočekuje

Kaže

Hoće doktor

S vama da razgovara

Tu počinje

Katastrofa

Uvodi me 

U neko spremište

Tu mi kaže

Dete nije uredu

Videćemo šta će biti

Ja smušen izgubljen

Sutradan u nadi odem

Kaže mi

Ćerka je umrla

Izgubljen sam

Ženu otpuste

Bez otpusne liste i umrlice

Od bola nismo znali

Kako se zovemo

Nakon dve godine

Dobijemo novu ćerku

Otac iz parka

Tog dana umire

Prodje izvesno vreme

Prvi put

Čujemo za kradju dece

Odemo u opštinu

Da dobijemo umrlicu

Tražimo ponovo

I otpusne liste

Kažu   nema

Žena je ubedjena

Da su joj ukrali

Dokaza nemamo

A ona svaki dan

Ponavlja

Moje prvo dete

Je živo

Čuvši ovo

Gorko pitah sebe

Dal je moguće

Autor.© Mačemačka

Zamke u čoveku

Zamke oko njega

Dali je čovek

Gospodar svoje volje

Vrebaju

Sa svih strana

Djavolska iskušenja

Preobučena u bezazlenost

Vode  u  bezdan

U  pomračinu  ljudske  duše

On

Ako sebe ceni

Svoju  dušu

Ume  da misli

Ne pripada  nikome

Već   sebi  samome

Neda sebi

Bezizlaznost

Zaustavi  u  sebi

Sopstveni  ego

Shvati

Da je život

Borba i igra

Pa ko pobedi

Tada

Njegova  svest i savest

Mogu da učine

Čuda

Mi  robovi

Slobode ne postojeće

Zagledani

U tamnice prozora

U svaki nam um

U svako srce

Misli svakoj

Bezvlašće

Tako pesma

Pesmu  vodi

Pred nama

Kapije zaključane

U tišini tajanstva

Duševna  suza

Ćuti

I ako bi htela

Pesmu

Radosnog  cvrkuta

Ljubavi

Nema

Stvoritelja

Klevećemo

Ne želimo

Da se potrudimo

Usnuli  bi

Život da živimo

Udjimo u mir

Što u  nama spava

Tamo  nam

Obećanja  nema

Tajne  ima

Samo da se probudimo

Sami

Prosvetlimo

Ljubavlju

Darujemo

Sebe i druge

Autor.©Macemacka

Pre no

Što bih  biće

Bila sam sam

 Tačka

Namere

Svetlosti

Svesnosti

Lopta  svetlosti

Postadoh  biće

Svet je  iznad

I  oko mene

Rekoše

Šta da mislim

Kako da se ophodim

Odrediše

Šta je

Dobro i loše

Smem li znati

Ili ne

Stvoriše  

Tajnu nad tajnama

Mene  ništa  ne pitaše

Udjoh u ćorsokak

Kakva igra

Kakav trik

Gledam

Moja  kičma

Osnov krsta

Nebo

Zemlja

Raširene ruke

Staneš pravo

Podigni glavu

Eto  krsta

Urlikunu  u meni

Otkriće

Ja  sam

Dah boga

Kažem  ja

Kažeš  ja

Nije  slučajno

Ja sam onaj

Koji  jesam

Ne mogu   promeniti

Bankarski sistem

Ni   vladu

Mogu  sebe

Drugi  ne može  

Mene

Samo ja

To je ta snaga

Ja sam božje

Dete

Koliko bogova

Na  planeti

Da smo svi

Dobro  i svetlimo

Svetlošću dečijeg

Sjaja

Svetla bi nam

Planeta  bila

© Tea Kap-mače

Prikriven

 Cilj

Jeste

MOĆ

MOĆ

Finansiska

Politička

Prosvetna

Kulturna

Vojna...

No

Nažalost

Tu je

I slabost

Finansiska

Politička

Prosvetna

Kulturna

Vojna...

Snaga je u

Razumevanju

Znanju

Blagosti

Kako do njih stići

Kad  više

Nije bitno

Kako  se stiže

Kojim putem

Isfrustrirani

Stižu  do

Nazovi  cilja

Šta  preostaje

Običnom  čoveku

Željnom

Ljudske topline

Pažnje

On

Čovek

Običan

Pun

LJUBAVI

Poručuje

Svima

Oprosti

Ne sudi

Sud

Pripada

Tvorcu