teakap

Autor:

Macemacka

Evo mučim se celo popodne, bukvalno ne znam kako da počnem a kamo li kako da završim,t o što želim da vam iznesem. U pesmu ne može da stane. Životno jeste. Ljudi mnogo puta čuju neke priče a ne veruju dok se na žalost njima ne desi. Kada se desi može biti jako bolno. Mnogi vele, Božja kazna. Ja ne znam što je, slučajnost, sudba ili baš kazna.

U selu do pre 6 meseca živela je gluvonema žena. Čuvali su je prvo Josif joj otac i mati, ne zapamtih ime. Umrli su. Uzima je na čuvanje druga porodica familija. Biva maltretirana, neadekvatno čuvana. Preuzima je druga porodica u kojoj je za života stare Jagode Trajla (tako se zvala gluvonema žena)ž ivela ko kraljica. No kako je išao život, i iz te kuće pomrli su redom jedan za drugim, njih četvoro.

Red je red.

Ispratila njih sve Trajla. U tom delu života nije, bar tako kažu, maltretirana ali nije ni uživala. Ustvari, možda čak i tretirana kao drugi stalež. No volela je sve te ukućane. Nije imao ko da je dočuva, ostao je maloletni naslednik i njegova mati.Daju je preko centra za socijalni rad čoveku u selo na čuvanje.

Tamo prvo nije htela ići, napustiti dom u kome joj je bilo lepo, smatrala ga je svojim. Naslednik nije želeo ili nije imao tako pokvarenu dušu da je istera iako nije imala nikakvo pravo, niti naslednik obaveze da je čuva, odnosno obezbedjuje smeštaj i ogrev, hranu već nije mogao. Ostala je da živi u toj kući u kojoj je živela dosta dugo, odnosno dok je bilo ogreva i braništa.Neko je tom maloletnom detetu pokrao sva drva koja su bila, kažu brat bratu, puna plevnja cepanih skladištenih drva koje mu je otac pred smrt teško oboleo nacepao..da se 14 godišnjak ne bi mučio. Nestalo drva, uslova života, seoska idila i boravište nemogući. U medjuvremenu i zgrada sa dve prostorije se oruši. Poučen kradjama, a ona gluvonema, već slabo vidi ne pušta je u vlastitu kuću. Odlazi Trajla kod staratelja. Naravno, on za to starateljstvo dobija 80 ari zemlje, opravlja tudju negu i čuva je. Prethodni su je čuvali iz milosrdja .

Kuća je prodana bud zašto, dete je nevolja na to naterala. Oko kupoprodaje pomogo mu staralac Trajle.

E ne leži vraže, ni Trajla nije večna ispustila dušu.Staraoci da se ne bi otrošili, odlaze u kuću gde je ona ranije živela, na prevaru iz kuće uzimaju jorgane,j astuke, tkanice,i z tog domaćinstva sele što im se svidja i što im treba. Naravno bez pitanja. Kada je otišao tamo po stvari zaprepašćenje. Nema veze daj ovo što je ostalo.Nije mi jasno što ste je pustili? Kažu bila svadja, da se što se mogne,više odneseiz te kuće.Što li ih pusti.Da se nisu nagodili ?

Nažalost to što se posle desilo mislim da niko nikom ne bi poželeo. Plašimo se, trebamo se bojati.

Preispitivati sebe češće, da li grešimo, da nismo gramzivi, ne otimajmo.

U selu tajac nisu se Trajli ni kosti odmorile, pada sin staraocu sa krova kuće. Ostaje živ. Da li je to bila opomena. Nisu razumeli izgleda Božji sud i opomenu, neću reći kaznu. Ne znam ni šta su trebali raditi.

Možda, izviniti se dečaku i Trajli, otkud znam što su zgrešili. Jesu li il nisu.

Nakon ovog dogadjaja, opet kažem nažalost ,strada im unuk u saobraćajnoj nesreći. Dete ni krivo ni dužno. No ajd ja da ne sudim.

Tako priča selo. A ja se pitam, kažu sudbina, Božji dar. Da li mi sami postupcima prekrajamo taj Božji dar? Možda navlačimo negativnu energiju. Njima je sigurno teško. Ma svima je u ovom kazivanju teško.

Suviše slučajnosti, mnoga nerazumevanja. Naš narod kaže, ne huli na Boga i ne diraj bogalja, ne otmi od siročegta ,ne diži ruku na roditelje.Toga se treba čuvati -tada

stiže kazna.