teakap

©TeaKapMače SJ

Dana

Neumitno

Protiče

Vreme

Kroz

Šaku

Sunčeve

Svetlosti

Otiče

Srce

U ranama

Ne  priznaje

Poraze

Skriveno

U grudima

Otvara

Vrata

Niko

Ne kuca

U tišini

Kreće

U let

Bez

Puta

I putnika

Raširenih

Krila

Poput orla

Do

Svesnosti

I svetlosti

Do novog

Dana

Do novog

Opela

© Tea Kap Mače SJ

Ne
Nesmemo biti
Zatvorenici
Života

Streljajte
Ubijajte
Užice
Vezujte

To
Znate

Tirani

Znajte

Srce je naše
Od betona i žice
Jače

Misao
Čelična
Svud luta

Duša
Medj oblake
Sduše
Razgovara

Vaša
Neće znati
Za
Ljubav
Mir
Poštenje

Srce je naše
Plemenito
Puno
Ljubavi


Jače od vaše

Vaše je
Ogrezlo
Uzlu

Zato
Zabolje
Sutra
Ne smemo
Biti
Osudjenici
Života

Dajemo
Živote
Za život

Gleda

Čovek

Bolesno

Stablo

Ko da je

Život

U njemu

Zamro

Sedi

Tako

Na  klupi

Kosturu

Od drveta

Te  sam sebi

Veli

I ja sam

Kostur

Zamisli se

Pa

Upita  drvo

Gde su nam

Mladi

Niti znade

Nit odgovor

Dobi

©Tea Kap -Mače_SJ

Ide šema

Evo ova

Pisuju

Spisatelji

Neki

Elita

Ima da se

Štampa knjiga

Svi  onija

Koji uplativ

Upadaju

U klasu

Spisatelji

Ta   turićemo

I   u  knjigu

Mnogi  požuruju

Neki  pak

Copi paste

Napisuju

Od poviše nji

Pomrvka

Izprepisuju

Nekakvo

I sami

Neznaju

Kvo

Al  ubavo  zvuči

Ime  se

Turilo u knjigu

Takoj

Pisuvanje

Na štule

Kaska

Lelke

Kad se  štake

Upletev

Pa se  zavadiv

Sm  perje leti

E  tija 

duševadnici

i u pisuvanje

utrčali

Te se  neznaje

Kuj je pogolem

Ne znajev  

Ni kvo su pisali

Sm štampa nek

Štampa

Artija  trpi  sve

I znate kvo

I ovde vlada

Drp  sistem

Odnosno

Kuj koga

Nek mi

Oprostiv

Onija

Što

Stvarno vrede

Ovoj pisuvanje

Neje za  nji.

autor Macemacka

Nisi nam data

Od roditelja

 Posudismo  te

Od  naše  dece

Tvorac nam dade

Par

Izgubismo se u njemu

Gramzivo

Ne ostavljamo

Ti   ništa

Razdiremo grudi

Prevrćemo utrobu

Ti  mati

Poput vode

Nežnija od svega

Jača od stene

Brižljivo se nadaš

Progledaće

Tvoja deca

 Shvatiće

Najlepša  su

Svetlosna jutra

Puna polja

Ravnih duga

Bistrih potoka

Tišine

Travke

Mirne

Na svetlu

..

Majko

Zemljo

Oprostila bi

Što smo

Otišli tako daleko

Svoje  mozgove

Isključili

Zaboravili

Na svoje telo

Šta nam govore

Osećaji

Snovi

ehhh..

Kad bi

Mi u sebi i tebi

Shvatili

Nisi nam data

Od predaka

Ne postojiš

Zarad nas

Trošimo te

Nepitajući

Nerodjene

DE  ĆE.......

autor.macemacka

Čovek se zanima za drugog zbog sebe.

Napadnuti i onaj ko napada

odmeravaju protivnika-kroz puškarnice svojih zenica

koje vire kao iz oklopa samo zato što su zabrinute za svoju sudbinu.

Pretresanje tudjeg prljavog veša  usuštini se ne razlikuje

od rada špijunaža jedne države na teritoriji druge.

Žeđ za otkrivanjem svega onoga što je tamo,čini se  jedino zbog ovog ovde.

Čovek nikada ne uhodi drugog čoveka ,da bi rešavao probleme tog čoveka-već svoje.

Gde su koreni podmuklih opreza i zluradih pogleda nad činom drugog čoveka.?

Kuda vodi to metimisanje ili prezir koje pojedinac gaji prema mnoštvu i obrnuto,

grupa prema grupi-partija prema partiji,država prema državi.

U trenutku pražnjenja psihičkih sadržina on oseća olakšanje,

zavaravajući se pritom da je njegov problem postao problem drugih.

Međutim na onoj strani bez obzira dali otuda dolaze obrisi sažaljenja ili ujedi podsmeha,

hladan vetar prezira,ne postoji ništa drugo no interesovanje za žrtvu,

zbog sopstvenih sličnih muka.

Radost zbog otkrića da i drugog tište nerešiva pitanja u koje je čovek kao zmija upleten.

Tekst je upisan u moju beležnicu

,na početku moje radoznalosti .

Neznam dali sam ja autor..ili sam citirala nekog..

AUTOR  Macemacka

TI I JA

NA PESKU

GLAVA NA ISTOK

NOGE NA ZAPAD

LEVO MORE

DESNO PALME

OKO NAS ENERGIJA

PRIVLAČIMO SE

GLEDAM U OČI TVOJE

VIDIM NEBO SVOJE

TI U MOJIM

ZEMLJU SVOJU

UPLIĆEMO SE

SPAJAJU SE

DVE POLULOPTE

UZ KRIK STVARANJA

TONEMO OD MILINE

U MIR POSTOJANJA

BILI SMO DVE

NEME ŽUDNJE

BESVESNOG MINUTA

Autor Macemacka

Pridigo se lecka

malko da vi pisujem

skokalila me kičma

ovija dani

ne vidim dve pred oči

ću idem pri doktori

oni zakazujev

vikav za mesec dana  da dojedem

da legam i odmaram

vika po nji

za mesec dana

mož mi na parstos dojdete

oni mi se smejaše

kaza mi  jedna

stoj se umire

od toj se neumire

blentavi se snji

al shvati

njihovo se važi

zbra si paškulji 

dojdo dom

Kupi si konjsku mast

macka se ko  kobila

ljudi moji

pridigo se

i eve pisujem vam

ako li ve ruka

noga

il pak ko men kičma zaboli

namažite si konjski mazak

i uživkajte

a doktori nek si piju kafu..

  Autor Macemacka

U svim umovima

Zvono na uzbunu

Mora da zvoni

Objavljuje se

Nezvanično

Nedostatak  hrane

I  smanjenje čovečanstva

Pitam   glasno

Prijatelju

Ko kontroliše GMO seme

Ono

Nanosi štete

Zemlji i čoveku

Na  usadjenom tlu

I ne samo tamo

Ptice nam drage

Životinje mile

Ni krive ni dužne

Raznose zrnevlje  to

Zabranimo

Pticama da lete

Životinjama da se  kreću

Naredimo vetru da stane

Da ono malo zdravog tla

Čisto ostane

Tlo je svačije pa i neše

Gledano realno

Niko  ga trajno neposeduje

Ono se samo koristi

niko ga  sa sobom nenosi

Nemamo  prava

uništiti  tlo

zarad   rodjene i nerodjene

dece

A uništava se

Zato  vladari naši

Budite se

Dugujete  to  narodu svom

Jer  ste-ako ste

Deo naroda tog

Priznali ili ne

A  tako je

Zato

ako ste vlast

zabranite 

pticama  da lete 

životinjama da se kreću

vetru da duva

spasite

to malo

zdravog tla

 photo id="1" />

Autor. Macemacka

Mislim tako

Prazno

A  duboko

Sin mi veli

A što ti je

Mati mila

Što si mi se zamislila

Ove

Prazmike

Vidi milo

Sada slavim

slavila

Neke druge

Sada ove

On  meni

Stomaku  je

Svejedno

Kako se zovu

Kad  spremiš

Dobru  klopu

Njemu praznik

Uvek biva

Ja se opet

Zamislila

Upravu je

Moje milo

Stomaku je

Uvek  milo

Kad se

Sitost

Osetila

Prazan  stomak

Nikoga  ne sluša

Ište

Hleba

Za praznik

Pre  

I posle

Njega

Neka se

On

Zvao

Kako god.

autor Mače Mačka

Jurimo mi tako

za nekom istinom

jureći za istinom

naidjemo na

copyright: miljenko_trnsko2002@yahoo.com

Pesmu možete čitati od početka i od kraja

remek delo pisanja

Sretnu pjesmu

Pišem

Gledajući

Tvoje nasmijano

Lijepo lice

Djevojčicu i dječaka

Rukama govore

Pokazujući zagrljaje

Dlanovima

Milujući ramena

Usne

Poljupcima

Pričaju

Njihove priče

Trčanje

Kroz parkove

Vesela igra

Grane se njišu

Lišće pada od smijeha

Sunce obasjava ulice

Na pločnicima

Izlozi plešu sa lutkama

Sve se

Kao na baletnoj sceni

Okreće

Očima ti milujem pramenove

Nježno

Meki dodir trepavica

Tebe je lijepo voljeti

Srce mi u radosti kuca

Protrčimo kroz vjetar

Zrak miluje

Listove i bedra

Kišom umivena lica

Hodamo po vodi

Uz nas

Plivaju ribe

Psi, delfini

S ljubavlju

Zemlje i neba

U leđa

Kao u jedra

Nježno nas

Naprijed gura

Letimo smjelo

Nas dvoje

Sa jatima ptica

Tvoje platno je nebo

Prstima umjesto kistom

Iscrtavaš duge

Daljinu

Treptaj zvijezda

Neumorno pišući

Perom dobrih

Želja

Na planeti

Krećući se

Kroz polja

Šarenog cvijeća

Prepunog srca

Htijenja

Taj miris

Pretvaraš u boje

Vučeš poteze

Palcem umjesto kista

Otiskuješ lastavice

Male ptice

Nema ljepše pjesme

Od malih cvrkuta

U sobi od šume

U društvu

Sretnih vjeverica

Uz tvoje noge

Mače, prepelica

Tigar i vuk

Kao djeca

Treperi svjetlost

Proljeće vječno

Jutro

Poslije ustajanja

Djeca

Ni sita ni gladna

Cvrkuću ptice

Smijeh se ori

Poljanama

Svaki tamo

Ili ovdje

Laka je igra

Kao leptiri

Prolaze kroz vrata

Probudivši se iz sna

Starac

Postaje dijete

Suze ponekad

Umiju oči

Vesele se

Pucajući od smijeha

Majke i očev

Djedovi i bake

Svi su ponovo djeca

Nevidljivi svijet

O njima se brine

Reći će neki

To ne postoji

Sanjao si

Gdje si to vidio

Ja bijah tamo

Zemlja bez granice

Svi su meki k'o duša

Dalje je od

Utopije

Vratih se

O tom da vam kažem

Ovo slovo

Tko ne vjeruje

Neka sa mnom pođe

Ne sutra

Ili nikada

Već sada

Tamo je

Dan neprolazni

Zauvijek

Sretan

Kao prelijepa

Mirisna

Zraka

Života

Sretnu pjesmu

Pišem

Gledajući

Tvoje nasmijano

Lijepo lice

Djevojčicu i dječaka

Rukama govore

Pokazujući zagrljaje

Dlanovima

Milujući ramena

Usne

Poljupcima

Pričaju

Njihove priče

Lišće pada od smijeha

Sunce obasjava lastavice

Sunce obasjava lastavice

Lišće pada od smijeha

Njihove usne

Pričaju priče

Poljupcima

Milujući ramena

Dlanovima

Pokazujući zagrljaje

Rukama govore

Djevojčica dječaku

Lijepo ti je

Nasmijano lice

Piši

Sretnu pjesmu

Za mene

Zraka života

Mirisna

Prelijepa

Zauvijek sretna

U danu neprolaznom

Sad je uvijek

Ni sutra ni nikada

Neka pođe sa mnom

Onaj koji ne vjeruje

Ova slova

O tome vam govore

Vratih se iz daleka

Dalje od Utopije

Svi

Meki k'o duša

Postoji

Zemlja bez granica

Ja bijah tamo

Vidio sam

Svojim očima

Sanjao nisam

Znam

Postoji

Tko sumnja

Kažem još jednom

Nevidljivi svijet

Se brine o njima

Svi su djeca

Djedovi i bake

Očevi i majke

Pucaju od smijeha

Suze im

Umivaju oči

Starac je dijete

Iz sna probuđeni

Kao leptiri

Prolaze kroz vrata

Igra je laka

Za svakog

Ovdje ili tamo

Ori se smijeh

Poljima

Cvrkuću ptice

Ni sita ni gladna

Djeca

Poslije ustajanja

Jutro

Proljeće vječno

Treperi svjetlost

Kao djeca

Vuk i tigar

Mače i prepelica

U društvu

Sretnih vjeverica

U sobi od šume

Ispunjenoj

Malim cvrkutima

Ti si

Palcem umjesto kista

Otisnula

Lastavice

Male ptice

U letu

Vučeš poteze

Pretvaraš boje

U miris

Htijenja

Prepunog srca

Šarenog cvijeća

Kroz polja

Krećući se

Po planeti želja

Dobrim perom

Neumorno pišući

O treptaju zvijezda

Daljini

Iscrtavaš duge

Prstima umjesto kista

Po platnu neba

Sa jatima ptica

Nas dvoje

Letimo smjelo

Nježno nas

Naprijed gura

Naša leđa su jedra

Ljubav

Zemlje i neba

Uz nas hodaju

Psi

Plivaju ribe, delfini

Spustimo se dolje

Hodamo po vodi

Kišom

Umivenih lica

Golih listova

Blješte bedra

Miluje nas zrak

Srce radosno kuca

Tebe je

Lijepo voljeti

Meki dodir trepavica

Nježno ti pogledom

Milujem lice

Okrećemo se

Kao na baletnoj sceni

Izlozi plešu

Sa lutkama

Na pločnicima

Samo sunce

Bez sjene

Lišće pada od smijeha

Sa zanjihanih grana

Vesela igra

U parkovima

Trčeći

Kroz njihove priče

Ispričane

Poljupcima

Usnama

Milujući ramena

Dlanovima

Pokazuju zagrljaje

Rukama govore

Lijepa lica

Djevojčice i dječaka

Gledam

Tvoje nasmijano lice

Pišući

Sretnu pjesmu

Za tebe

©Tea Kap mače

Ne znajuće

Sveznajuće

Age

Naše

Pašalukom

Svojim

Voze  se

Blindirani

U sopstveni

Ego

Sve ih  je više

Titula se

Ne ispušta

Nikako

Zato

Prijatelju

Čoveče

Što

Slobodno

U  ritama

Zemljom

Hodaš

Reci

„Hljeba

Hljeba

Gospodaru

Raja

Ište „

Pitanje je

Samo  jedno

Kom

Agi

Da se

Obratimo

Autor. Macemacka

Moja

Košulja

Pantalone

Prsti

Ruke

Noge

Ja nisam

Košulja

Pantalone

Prsti

Ruke

Noge

Ali moja

Košulja

Pantalone

Prsti

Ruke

Noge

Ko sam Ja

Ja sam onaj

Koji kaže

Ovo je moje

Kažu mi

U tišini 

Mogu da spoznam

Ko sam

A šta je tišina

Možda

Praznina ili razmah

Kako bih pisala

Bez razmaha

Ima logike

Praznina

Van i unutar

I lonac ima

Dve praznine

Spolja i unutra

Ja u njemu

Skuvam ručak

Opalim po njemu

A on svira

Prostor

Oko nas i u nas

Dali će on

Da zasvira

Pa da opalimo

Pesmom

Eh

Kad bi to mogli ?