REČ JE REČ
© Tea Kap Mače
Ido
U čaršiju
Da promajem
Noge
I navatam
Smog
Što nam ovi
Nabacuju
Kad tam
Obesili na tvrdjavu
Pesnički susreti
Zinu u drugarku
I ona u men
Će idemo
Aj
Uvukosmo se unutra
Kad ulazimo
Te se skršim
Od jedan basamak
Nisam ga videla
Obesili neke slike
Ja zinula u nji
Dobro projdo
Nijedno rebro
Nesam skršila
Sedosmo na bele stolice
Zatrackamo
Se sas nji dvojica
Čekamo da se zberev
Kad oni počeše
Nebi loše
Flautu imaše
Pesme ko pesme
Nijedna neje loša
Kad iz dušu iskača
Ja ne pamtim ni svoje
Kamoli njine
Al malko beše svet
Izlegosmo
Snji se ne celivasmo
Trudili se
U čast Konstantina
I pominjaše ga
Dojdo dom
Tam kome da kazujem
Negi znajem ni jednog
Malko mi svet
Uze napisa
Ovde na čat
*Malko ne bi
Bi kude vas
Oseti ve
Vi mene jok*
LELKE
PAK
LELKEE
Javi se jedna od tud
Puna sebe
Mož zato
Što je čitala
Konstantinu
Sva pokondirena
Doduše
Napisala
Ko se vika
A ime
Mož napišeš koje oćeš
Otud mi natrukuvala
Milje od epiteti
Ne poštujem
Ćirilicu
Loš mi nekakav
Pravopis
Na sitan vez
Nabacila
Šetam ko uhoda
Da se nečemu
Il nekom narugam
E toj mi
Nebeše nakana
A sad
Da ju
Onako narodski
Kazujem
I s latinicu napisujem
(toj pismo imam)
Kad me u školu učili
Takojke me naučili
A zborim il vrevim
Narodski
Ja se ne otudjujem
Nesm vrhuška
Ne otprdjujem
A toj što mi ga spusti
Onako s visinu
Državu ne poštujem
Mislela ona
Neki opanak
Šeta si isti i pisuje
Kvo gu kazuju
Briga ju
Dal je
Pesmu pročitala
Ne tries
Il trista čoveka
Ona pročitala
Red odredila
Ja nebi bila ja
Da ne napisujem
Kakoj si je
I na njuma sam
Kazala
Zar neje najbitno kvo pisujem
A državu ne poštujem
I ona mene ne poštuje
Naš narod kazuje
Poštuj da te poštuju
Svud je isto
Sve je isto
Sm poštovanje
I dobra reč
Nema
Toj odnel vetar
Mlati se sa seb
Dal da vam
I kako da vam
Napisujem
Pa onako po naški
Narodski
Napisa što napisa
A vi
Čitajte po vaški...
U čaršiju
Da promajem
Noge
I navatam
Smog
Što nam ovi
Nabacuju
Kad tam
Obesili na tvrdjavu
Pesnički susreti
Zinu u drugarku
I ona u men
Će idemo
Aj
Uvukosmo se unutra
Kad ulazimo
Te se skršim
Od jedan basamak
Nisam ga videla
Obesili neke slike
Ja zinula u nji
Dobro projdo
Nijedno rebro
Nesam skršila
Sedosmo na bele stolice
Zatrackamo
Se sas nji dvojica
Čekamo da se zberev
Kad oni počeše
Nebi loše
Flautu imaše
Pesme ko pesme
Nijedna neje loša
Kad iz dušu iskača
Ja ne pamtim ni svoje
Kamoli njine
Al malko beše svet
Izlegosmo
Snji se ne celivasmo
Trudili se
U čast Konstantina
I pominjaše ga
Dojdo dom
Tam kome da kazujem
Negi znajem ni jednog
Malko mi svet
Uze napisa
Ovde na čat
*Malko ne bi
Bi kude vas
Oseti ve
Vi mene jok*
LELKE
PAK
LELKEE
Javi se jedna od tud
Puna sebe
Mož zato
Što je čitala
Konstantinu
Sva pokondirena
Doduše
Napisala
Ko se vika
A ime
Mož napišeš koje oćeš
Otud mi natrukuvala
Milje od epiteti
Ne poštujem
Ćirilicu
Loš mi nekakav
Pravopis
Na sitan vez
Nabacila
Šetam ko uhoda
Da se nečemu
Il nekom narugam
E toj mi
Nebeše nakana
A sad
Da ju
Onako narodski
Kazujem
I s latinicu napisujem
(toj pismo imam)
Kad me u školu učili
Takojke me naučili
A zborim il vrevim
Narodski
Ja se ne otudjujem
Nesm vrhuška
Ne otprdjujem
A toj što mi ga spusti
Onako s visinu
Državu ne poštujem
Mislela ona
Neki opanak
Šeta si isti i pisuje
Kvo gu kazuju
Briga ju
Dal je
Pesmu pročitala
Ne tries
Il trista čoveka
Ona pročitala
Red odredila
Ja nebi bila ja
Da ne napisujem
Kakoj si je
I na njuma sam
Kazala
Zar neje najbitno kvo pisujem
A državu ne poštujem
I ona mene ne poštuje
Naš narod kazuje
Poštuj da te poštuju
Svud je isto
Sve je isto
Sm poštovanje
I dobra reč
Nema
Toj odnel vetar
Mlati se sa seb
Dal da vam
I kako da vam
Napisujem
Pa onako po naški
Narodski
Napisa što napisa
A vi
Čitajte po vaški...
KURTA I MURTA
©Tea Kap Mače
Autor © Macemacka
S ovija svet
Nešto neje ured
Mnogi bi teli
Da ga promeniv
Ne čine toj
Te onija
Drugi
Utiči na nji
Odredjuju im
Vrednost
Nakane
Naturuju
Moral i ne moral
Kazuju im
Što je istina
A šta neje
U kvo
Da veruju
Što da odbacuju
Oćemo će menjamo
Kad bi drugi
Za nas
Teli
A mi da ćutimo
I tako
Kurta i Murta
Sam se
Menjaju
A mi
Poturili grbaču
Ćutimo
Trpimo
Dokle
Izdata u Časopisu Šipak
POGLEDAJ
Pogledaj
Oko sebe
Na bilo
Kom mestu
Neradi ništa
Bićeš slobodan
Od
Moranja
Činjenja
Treba ti
Mir
Tišina
Bića tvog
Treptaj slobode
Važniji je
Od ropstva
U kojem si se
Zaboravio
Dan
Početak
Šansa
Za san
Za budjenje
Um
Vraća
Prošlost
Bolno
Priziva
Budućnost
Energija
Te melje
Menja te
Odbacuje
Prihvata
Progledaj
Pogledaj
Oko sebe
Na bilo
Kom mestu
HTEDOH
Htedoh
da shvatim
ne postojeće stvari
da uhvatim
dolazeću
stazu zvuka
od niodkuda
sećanje mi šapuće
glupim bajkama
ne veruj
okreni se
suncu i plavetnilu
oni će te
ozariti srećom
shvatih
da prozor govori
sve što se
u tvom srcu zamagli
u mojoj duši
će se ogledati
ti ćeš tada
progledati
ZRAK
© Tea Kap Mače
Zraku
Sjajni
Hvala Što si došao
Da vidiš
Zemlju
Ona je pustinja
U zvezdama
Nad njom
Tišine nema
Samo
Porodice
Straha i ćutanja
U
Oku nam
Nadanje gori
Razumu
To nadanje
Dostupno nije
Spavamo
Maglom uvijeni
Nepravde
Kruže
Život
Ko ne život
Iz daljine ide
Spasi nas
Zraku nade.
Izdata u časopisu Šipak
Sjajni
Hvala Što si došao
Da vidiš
Zemlju
Ona je pustinja
U zvezdama
Nad njom
Tišine nema
Samo
Porodice
Straha i ćutanja
U
Oku nam
Nadanje gori
Razumu
To nadanje
Dostupno nije
Spavamo
Maglom uvijeni
Nepravde
Kruže
Život
Ko ne život
Iz daljine ide
Spasi nas
Zraku nade.
Izdata u časopisu Šipak
NE BUDI ŽRTVA
Autor ©Tea Kap Mače
16.03 2013
16.03 2013
Čoveče
Ceni sve ljude
Čovečije društvo
Ljubi ih
Bratsku ljubav
Daj i traži
Bez
Uvrede
Pohlepe
Zavisti
Beži od rata
Od tog užasa
Da rod svoj
Ne uništiš
Ljudski soju
Što hodaš
Na peščano zrno
Što se zemljom zove
Puni to zrno
Lepotom
Sjajem
Dobrotom
Ljubavlju
Očisti se
Pakosti i zla
Nauči štogod
Iz istorije života
Nebudi
Njena žrtva
izdata u časopisu Šipak
Ceni sve ljude
Čovečije društvo
Ljubi ih
Bratsku ljubav
Daj i traži
Bez
Uvrede
Pohlepe
Zavisti
Beži od rata
Od tog užasa
Da rod svoj
Ne uništiš
Ljudski soju
Što hodaš
Na peščano zrno
Što se zemljom zove
Puni to zrno
Lepotom
Sjajem
Dobrotom
Ljubavlju
Očisti se
Pakosti i zla
Nauči štogod
Iz istorije života
Nebudi
Njena žrtva
izdata u časopisu Šipak
SADA
© Tea Kap Mače ..17.03.2013
Mi
Zarobljenici
Smrti
Vremena
Objekta
Novca
Svega
Što je prolazno
Nema trajanje
Nije dugovečno
Naidjemo na
Nevolje
Zbunjenost
Iz
Očaja otkrivamo
Radoznalosti učimo
Kad bi mogli da
Budemo bez
Prošlosti
Budućnosti
Istorije
Kada bismo
Živeli
U SADA
Došli bi nam
Mir i ljubav
Tada
Објавио
Tea Mačetić
у
09.45
Zarobljenici
Smrti
Vremena
Objekta
Novca
Svega
Što je prolazno
Nema trajanje
Nije dugovečno
Naidjemo na
Nevolje
Zbunjenost
Iz
Očaja otkrivamo
Radoznalosti učimo
Kad bi mogli da
Budemo bez
Prošlosti
Budućnosti
Istorije
Kada bismo
Živeli
U SADA
Došli bi nam
Mir i ljubav
Tada
DARUJMO SE
© Tea Kap Mače
U njima
Propadamo
Puni zavisti
Pakosti
Svog ega
Delimo se
A isti smo
Živimo
U anarhiji
U kojoj se
Ne snalazimo
Izgubljeno
Tražimo izgubljeno
Od drugih
U sebi nikako
Tu ne smemo
Zaviriti
Ko zna
Šta ćemo tamo naći
Vrtimo se
U neki polukrug
Pokušajmo
Možda nadjemo
Sebe u sebe
U drugoj polovini
Polukruga
Tamo
Sretnemo
Razumevanje
Poštovanje
Osećajnost
Ljubav
Pa zasijajmo
Svetlošću svetla
I darujmo se
Istom tom svetlošću
U njima
Propadamo
Puni zavisti
Pakosti
Svog ega
Delimo se
A isti smo
Živimo
U anarhiji
U kojoj se
Ne snalazimo
Izgubljeno
Tražimo izgubljeno
Od drugih
U sebi nikako
Tu ne smemo
Zaviriti
Ko zna
Šta ćemo tamo naći
Vrtimo se
U neki polukrug
Pokušajmo
Možda nadjemo
Sebe u sebe
U drugoj polovini
Polukruga
Tamo
Sretnemo
Razumevanje
Poštovanje
Osećajnost
Ljubav
Pa zasijajmo
Svetlošću svetla
I darujmo se
Istom tom svetlošću
IGRAJMO IGRU
©Tea Kap Mače
Igramo igru
Oni
Lažu pa mažu
Kroje sve po svoje
Tesno nam nije
Rite što imamo
Nema na što da vise
Stanje
Bedaka
Normalno
S dna
Se ne pomeramo
Bojimo se
Srčka će nas lupiti
Oni to znaju
Koriste jašu
Mi magarci
Uzjogunili se
Stali u mesto
Ni makac naviše
Dno dna je naše
Sve na kontejnere miriše
.....
Lažu pa mažu
Kroje sve po svoje
Tesno nam nije
Rite što imamo
Nema na što da vise
Stanje
Bedaka
Normalno
S dna
Se ne pomeramo
Bojimo se
Srčka će nas lupiti
Oni to znaju
Koriste jašu
Mi magarci
Uzjogunili se
Stali u mesto
Ni makac naviše
Dno dna je naše
Sve na kontejnere miriše
.....
Izdata u knizi..pesama balkanske žene
RTS
RTS
Zaplaka otud
Vodja RTS
Ostali oćutaše
Za reč se
ne javiše
Plače kuka
Žao mu je
Otpustiće ljude
Neće biti
Simfoniskog
orkestra
Dva tri hora
Izdavačke
delatnosti
Galerije dopisništva
Kaže
Shvatio je
Narod nema para
Te prihvata
predlagača ko drugara
Daće mu pare
država
Ona nek
smisli
Odakle joj para
Narod nema da
brine
Ako ne plati na
most
Platiće na
ćupriji
Novine još kažu
Pitali novinari
Kako će RTS
sačuvati ne zavisnost
Kad od države
zavisi
„Ni danas nije
problem
Neće biti ni na
dalje“
Mi smo novinari bili
I ostaćemo isti
Ko gleda RTS
Nek prosudi
Ja tv upalim
Kad mi dodju
gosti
I kažu
Hoće nešto da
pogledaju
Dam im daljinac
Pa nek se
snalaze...
ZNAM I JA
Kad dune
Vetar
Sa velikih gora
Silno
Da zastenje silina
Srce
Orla zapeva
Dar
Pred njim
Orlušine
Kreću u lagani let
U duši
Dve staze stoje
Biti il ne biti
Teške su noge moje
Gaze
Po trnju
Duša
Što blista
U
Cvetu bi bila
Talase
Slušala bojama se mila
Sama
Sebi govorila
Živote
Teški teretu
Neka si težak
Mnogo si lep
Svet to oseća
Vasiona zna
ZNAM I JA
Neka si
Težak
Mnogo si lep
PIŠEM BEZ VEZE
© Tea Kap Mače
Obaveštavam
Ove naše barabe
Štediše na Kipar
Gube 60 posto
Uloga svog
Velike pare
Mogla bi fabrika
Koja da nikne
Sirotinja da se skrpi
Pišem bez veze
Ko me šta pita...
Obaveštavam
Ove naše barabe
Štediše na Kipar
Gube 60 posto
Uloga svog
Velike pare
Mogla bi fabrika
Koja da nikne
Sirotinja da se skrpi
Pišem bez veze
Ko me šta pita...
PITAM TE
©Tea Kap Mače
Čudićeš se
Dok te greju
Pahulje snega
I hladni vetar
Kroz kičmu se penje
Uželećš se da čuješ
Žubor smeha
Neće ga biti
Zato
Zaroni u moju priču
Znam
Smeješ se
Kažeš
Ova luda
Postavlja glupa pitanja
Šta ću ja u njenu priču
Baš kada znaš
I misliš da razumeš
Zaroni u moje misli
Otvori vrata uma mog
Otuda će ti doleteti
Darovi sunca
Što ih putem srca
Smestih ja
Prodri u moje oči
Do samog dna
Tada
Videćeš boju
Sunčevog svetla
Pretvoriću se u orla
Uzleteti do visina
Noseći ljudima
Svetlost
Nudeći svesnost
Zamoljavam
Razmisli
Dubinom uma svog
Koliko košta
Tvoja sloboda...
Čudićeš se
Dok te greju
Pahulje snega
I hladni vetar
Kroz kičmu se penje
Uželećš se da čuješ
Žubor smeha
Neće ga biti
Zato
Zaroni u moju priču
Znam
Smeješ se
Kažeš
Ova luda
Postavlja glupa pitanja
Šta ću ja u njenu priču
Baš kada znaš
I misliš da razumeš
Zaroni u moje misli
Otvori vrata uma mog
Otuda će ti doleteti
Darovi sunca
Što ih putem srca
Smestih ja
Prodri u moje oči
Do samog dna
Tada
Videćeš boju
Sunčevog svetla
Pretvoriću se u orla
Uzleteti do visina
Noseći ljudima
Svetlost
Nudeći svesnost
Zamoljavam
Razmisli
Dubinom uma svog
Koliko košta
Tvoja sloboda...
KOLIKO LIČI
©Tea Kap Mače
Igranje
Osmeh
Detinjstva
Ljubavi
Uzdahu gorki
Starosti
Bežim ti
I nemarim
Za tebe
Svaki
Dan
Što osvaja veče
Uvek me raduje
Zevs
Me darivao
Srećom
I večnim
Osmehom
Ma kako
To čudno
Nekima
Zvučalo
Ja jesam
Srećna
Ti što čitaš
Budi iti taj
Srećnik
Budi srećan
Prepoznaj
Zevsa u sebi
Igranje
Osmeh
Detinjstva
Ljubavi
Uzdahu gorki
Starosti
Bežim ti
I nemarim
Za tebe
Svaki
Dan
Što osvaja veče
Uvek me raduje
Zevs
Me darivao
Srećom
I večnim
Osmehom
Ma kako
To čudno
Nekima
Zvučalo
Ja jesam
Srećna
Ti što čitaš
Budi iti taj
Srećnik
Budi srećan
Prepoznaj
Zevsa u sebi
ŽALOSNE LI ISTINE
аутор Tea Kap Mače ,
Objavljena u časopisu "Šipak"
Činom rodjenja počinju
Da brinu o nama
Uče nas
O onome
Što nam ne treba
Što nije bit života
Odvlače pažnju
Od stvarnosti
Preko medija
Bombarduju
informacijama
Nevidljivi vladari
Zadovoljno
Trljaju ruke
Pune novčanike
Menjaju klimu
Zaprašuju nas
Ko krompirovu zlaticu
A mi goji
Poslušno
Za klanje
Nudimo svoj vrat
Rekli su nam
Umesto
Pelene -pampers
Kozjeg mleka -implamil
Mi prihvatili
Ta mediji
Nazovi nauka
Rekli
Kada obolimo
Vraćaju nas
Kozjem mleku
I surutku koju
Upakovanu
Skupu
Sada ona
Puni novčanike neke
A nama
Kako do smrti
Bude
Eto svojski se trude
Da svoju nejač nauče
Kako da živi i nestane
A nestaće
Kako tako
Milom ili silom
Svesno il nesvesno.
MORALA SAM
©Tea Kap Mace јун 2, 2012 у 9:50по подне ·.
U toj godini
Pomešah
Prošlost
Budućnost
U sadašnjosti
Samo
Strepnja
Bol
Nada
Dva meseca
U snu
Na javi
Ispred mojih očiju
Ogroman krst
A zatim bezbroj malih
Nisam ih brojala
Jer sam se strašno bojala
Nisam želela da uplašim
Majku
Oca
Brata
Sestru
Sa drugaricom
Odlazim u crkvu
Popa da pitam
hoću sem krsta
Još nešto da vidim
Reče da moram
Prvo da se krstim
Tako mi drugarica
Kuma posta
Krstovi stadoše
Muke nastadoše
Otac zove
Hitno kući
Majci nije dobro
Zovi brata
Sestru
Zovem ih
Ruke
Noge
Tresu se
Iz mene
Provala oblaka
Suza suzu stiže
40 km za 10 minuta
Hitna je kući
Odlazimo u bolnicu
Nada za spas
Šta li je
Stomak je nesnosno boli
Dadoše buskopan
Vratiše kući
Gledamo se u oči
Zla slutnja u nama
Boli je
Ponovo zovemo hitnu
Neće doći
Bili su pre 5 sata
Trljam joj tabane
Da olakšam bol
Otac zove hitnu
Prvi put ga čujem da viče
Pobiću vas sve redom
Dolazi hitna
Idemo ponovo u bolnicu
Dadoše lekove
Nema mesta
Dodjite sutra
Sutra je 8 mart
Niko
Nikog
Za ništa negleda
Jurim kao luda od
Lekara do lekara
Hoće li neko
Majku da mi pogleda
Loše joj je
U očima okean suza
Samo što se ne izlije
Naidjoh na jednog
Primi je da je pogleda
Dodjoše neki hitni rezultati
Primiću baku
nesme na ruke da mi umre
Samo da otpustim jednu
Joj
Hladni nož
Probi moje grudi
Tu je bila
Na ispitivanju
Ne žure se oni
Prebacuju je na drugo odelenje
Operisaće je
Šta da kažem
Operacija uspešna
Pacijent u komi nemiran
Izvuče dren
Neka izdreniraće ovaj sa strane
Dobija temperaturu
Pored njenog kreveta sam
Jurim sestre po hodnicima
Tražim alhohol
gaze
lekove
Čujem jednu de kaže
Ženica iz 11 ima sepsu
Znala sam moja majka
Noć 12 sati
Izbaciše me
Oni će dežurati
Kući otac plače
prikuplja nas
kaže
Deco neželim to
spremite se na najgore
kod Račka neide
nasta tajac
Tišina
svako sa sobom sa njom
I neznam kim
San
Java
Moju majku ponovo operišu
Doktori
Sestre
Trče po aparate
Guraju lekove u kolicima
Odjednom put neba leti orao
Nosi moju majku
Vrištim
Pusti je de ćeš sa njom
Pogleda me orao
Spusti majku
Pogledasmo se ja
I mati u oči
Trgoh se
Neću pričati ocu
Zovem tetku
Idemo svi
Operacija duga
Odjednom jurnjava hodnicima
Moj san postaje java
Drhtim I čekam doktoricu
Da kaže čeka se dan smrti
Nikada je ranije nisam videla
Samo u snu
Vidim je izlazi
Iza zelena vrata
Rušim se
Kući smo
Puna kuća
Rodbina na okupu
Zovu hitnu na 4 sata
Za mene
Jako mi je loše
Nakon dva dana zovu iz bolnice
Preminula
Ja govorim nije
Donose odluku da obaveste dalju rodbinu
Pa odlaze u bolnicu
Nije umrla
greška
Umrla je druga
sa istim imenom I prezimenom
Svi
polegali po podu
šta je teže
smrt ili život
tišina
ustaje tekić
kaže
uh
sanjala sam nanu
kaže neće Račko za 7 dana
Ja se kidam
povraćam
Ogromni krst i krstovi manji
opet pred mojim očima
Teško je u košmaru biti
Čekati a šta čekati
Duša boli do očaja
Dolazi snaja iz Pančeva
Vodiće me u crkvu
Za spasenje
7 dana
Odlazimo u crkvu palimo sveće
Za žive I mrtve
Pristajem na sve
A mislim
I teta reče za 7 dana
Tako bi
Toga dana
Časovnici stadoše
u 17 I 30
Ni kriva ni dužna
Ta draga mila mučena duša
U oblake se vinu
Telo upokojismo sutradan
U toj godini
Posle maminog nestanka
Još 13 njih ispratismo
Morala sam vam ovo reći
Zarad sebe nje
a možda i vas.
Pomešah
Prošlost
Budućnost
U sadašnjosti
Samo
Strepnja
Bol
Nada
Dva meseca
U snu
Na javi
Ispred mojih očiju
Ogroman krst
A zatim bezbroj malih
Nisam ih brojala
Jer sam se strašno bojala
Nisam želela da uplašim
Majku
Oca
Brata
Sestru
Sa drugaricom
Odlazim u crkvu
Popa da pitam
hoću sem krsta
Još nešto da vidim
Reče da moram
Prvo da se krstim
Tako mi drugarica
Kuma posta
Krstovi stadoše
Muke nastadoše
Otac zove
Hitno kući
Majci nije dobro
Zovi brata
Sestru
Zovem ih
Ruke
Noge
Tresu se
Iz mene
Provala oblaka
Suza suzu stiže
40 km za 10 minuta
Hitna je kući
Odlazimo u bolnicu
Nada za spas
Šta li je
Stomak je nesnosno boli
Dadoše buskopan
Vratiše kući
Gledamo se u oči
Zla slutnja u nama
Boli je
Ponovo zovemo hitnu
Neće doći
Bili su pre 5 sata
Trljam joj tabane
Da olakšam bol
Otac zove hitnu
Prvi put ga čujem da viče
Pobiću vas sve redom
Dolazi hitna
Idemo ponovo u bolnicu
Dadoše lekove
Nema mesta
Dodjite sutra
Sutra je 8 mart
Niko
Nikog
Za ništa negleda
Jurim kao luda od
Lekara do lekara
Hoće li neko
Majku da mi pogleda
Loše joj je
U očima okean suza
Samo što se ne izlije
Naidjoh na jednog
Primi je da je pogleda
Dodjoše neki hitni rezultati
Primiću baku
nesme na ruke da mi umre
Samo da otpustim jednu
Joj
Hladni nož
Probi moje grudi
Tu je bila
Na ispitivanju
Ne žure se oni
Prebacuju je na drugo odelenje
Operisaće je
Šta da kažem
Operacija uspešna
Pacijent u komi nemiran
Izvuče dren
Neka izdreniraće ovaj sa strane
Dobija temperaturu
Pored njenog kreveta sam
Jurim sestre po hodnicima
Tražim alhohol
gaze
lekove
Čujem jednu de kaže
Ženica iz 11 ima sepsu
Znala sam moja majka
Noć 12 sati
Izbaciše me
Oni će dežurati
Kući otac plače
prikuplja nas
kaže
Deco neželim to
spremite se na najgore
kod Račka neide
nasta tajac
Tišina
svako sa sobom sa njom
I neznam kim
San
Java
Moju majku ponovo operišu
Doktori
Sestre
Trče po aparate
Guraju lekove u kolicima
Odjednom put neba leti orao
Nosi moju majku
Vrištim
Pusti je de ćeš sa njom
Pogleda me orao
Spusti majku
Pogledasmo se ja
I mati u oči
Trgoh se
Neću pričati ocu
Zovem tetku
Idemo svi
Operacija duga
Odjednom jurnjava hodnicima
Moj san postaje java
Drhtim I čekam doktoricu
Da kaže čeka se dan smrti
Nikada je ranije nisam videla
Samo u snu
Vidim je izlazi
Iza zelena vrata
Rušim se
Kući smo
Puna kuća
Rodbina na okupu
Zovu hitnu na 4 sata
Za mene
Jako mi je loše
Nakon dva dana zovu iz bolnice
Preminula
Ja govorim nije
Donose odluku da obaveste dalju rodbinu
Pa odlaze u bolnicu
Nije umrla
greška
Umrla je druga
sa istim imenom I prezimenom
Svi
polegali po podu
šta je teže
smrt ili život
tišina
ustaje tekić
kaže
uh
sanjala sam nanu
kaže neće Račko za 7 dana
Ja se kidam
povraćam
Ogromni krst i krstovi manji
opet pred mojim očima
Teško je u košmaru biti
Čekati a šta čekati
Duša boli do očaja
Dolazi snaja iz Pančeva
Vodiće me u crkvu
Za spasenje
7 dana
Odlazimo u crkvu palimo sveće
Za žive I mrtve
Pristajem na sve
A mislim
I teta reče za 7 dana
Tako bi
Toga dana
Časovnici stadoše
u 17 I 30
Ni kriva ni dužna
Ta draga mila mučena duša
U oblake se vinu
Telo upokojismo sutradan
U toj godini
Posle maminog nestanka
Još 13 njih ispratismo
Morala sam vam ovo reći
Zarad sebe nje
a možda i vas.
ŽIVOTU SE OSMEHUJEM
Аутор +©Mace Macka
понедељак, август 13, 2012 у 3:14по подне ·.
понедељак, август 13, 2012 у 3:14по подне ·.
Pisaću o nečemu što se retko kome dogadja,ljudi se boje da o tome pričaju a kamoli pišu,o trenucima doživljenog i preživljenog kada se i sam pitaš :šta-,kako- zašto ??? bezbroj nepoznanica.
Jednostavno došao je trenutak ja moram, ja hoću,pisaću…
Ako uvod bude malo veći oprostite,to je samo da bi ste me možda razumeli.
Imala sam tešku operaciju,kritičnu po moj život,o tome vam neću pisati.Prilikom ozdravljenja zaradila sam upalu uha.Trebalo je to lečiti.Lekari su mi prepisali penicillin.Trebalo je sutradan krenuti sa terapijom.Noć u oči dogadjaja(san ili prividjenje)videla sam sebe na stolu gde me rodbina oplakuje .Dolaze prijatelji donose cveće i sveće.Dolazi prijateljica koja je radiala u banci.Ja se podižem iz sanduka,na njeno zaprepašćenje , kažem joj zašto mi je donela sveće i cveće trebalo je da mi donese čekove.Tu se moj nazovimo ga san završava.Sutradan je vidim u autobusu,slatko se ismejemo mom snu jer eto ja sam opterećena čekovima.
Pauza na poslu mi je od 9 do pola deset,odlazim u dom zdravlja da primim terapiju.
Samo što je sestrica počela da ubrizgava lek, osetim olujni vetar u organizmu i opštu malaksalost.Prijavim sestrici ,počinjem da tonem.Kao u magli osećam da mi stavlja ruku ispod glave,postavlja na krevet , bukvalno vrišti DOKTORE.Odmah je došao,neverovatno brzo,čujem gde me pita,Mače šta je?Pokušavam da kažem- neznam,vilice ukočene…Shvatam na ten ..ŠOK.zazivam svog dvogodišnjeg sina,u očima sestre vidim paniku,tugu,haos.Nisam više medju njima.U nekom sam nepoznatom prostoru,vrtim se u krug,odjednom sam u neobičnom tunelu.Idem prema nekoj visini.U tunelu se odvajaju drugi tuneli na različitim visinama,sa obe strane.Neznam kako i zašto, osećam da tražim majku(ona je pokojna).Ne osećam svoje telo , lebdim a idem sve višlje i višlje.Osećam da silno volim svoje dete,htela bih nazad.Bunim se u tom prostoru,zašto ja?gde idem?Pa imam dete kome još trebam, ono ima samo dve godine.Ja njemu još trebam.Moj zadatak nije završen,hoću sinu.Samo sam tu misao imala, moram nazad a putovala sam naviše.Stigoh umorila sam se.A gde samstigla?Znam to mi je odredište.Ali gde sam.Osvrnem se prekrasna dolina,lepota nad lepotama.Spektar boja-svetlost-tišina-.Ne to nemogu opisati,ne da neću ,neznam neumem jednostavno nemože se ni naslikati ni opisati, tišina se nemože odsvirati.Nastaje trenutak praznine.
Osećam svetlost se odmara,nesmem ni miso da pokrenem,samo pogled u pravo u svetlost.Vidim kako se iz svetlosti odvaja deo svetlosti,neverovatno podiže s,e ide prema meni ,lagano (kao da se pita a što me ti uznemiravaš).Neznam kako ali dobijem pitanje ŠTA ĆEŠ SADA TI OVDE?’’Kako odgovaam- neznam- ali dajem odgovor NEZNAM ŠTA ĆU SADA OVDE A DOLE IMAM MALOLETNOG SINA I MNOGO MU TREBAM. Neznam objasniti svoje stanje šta je bilo ,ništa mi nije jasno..samo čujem komandu NAZAD.Vraćam se nazad svetlost iza mene ,prati me.Brzo ,lagano,nežno,milostivo svetlost me spusti do plafona prostorije.Stanem pogledam sobu,vidim sebe na stolu,pogledamo se JA i JA..pogledam doktora ,sestre ,lekari..puna soba.Ponovo gledam sebe ,na trenutak se dvoumim dali da udjem u sebe.?.Odlučujem ipak ulazim u svoje telo.Imam osećaj da su se svi popeli na mene,neka ogromna težina,smetaju mi oni a smeta mi i moje telo.Nekako mrmljam da sidju ,da se skinu sa mene .Čujem sestricu gde kaže doktore,evo vraća se..Počeli su mnogo da me pitaju,odgovarala sam na bezbroj glupa pitanja.Bar sam tada tako mislila.Osećam mir i spokojstvo u sebi.Osmehujem se.Vidim ih sve,neki brišu znoj sa čela, drugi se osmehuju.Osetila sam zadovoljstvo i radost u njihovim srcima.
Osmehujem se i ja njima,.osmehujem se, jer ih vidim,medju njima sam.Videću ponovo svoga sina. Ogroman osmeh se razlio na mom licu.Neko zadovoljstvo je prohujalo mojim telom.Od tada se uvek svakom osmehujem.
SRCE
Ja sam
Više
Od onog
Što vidiš
Prah
Opšte
Svetlosti
Biće
Čista
Ljubav
Čista
Svetlost
Manifestacija
Jedne od
Milijarde
Te svetlosti
Nalazim se
Sa vama
U krugu
De smo
Svi
Rravnopravi..